Digitalna imovina - pojam
Digitalna imovina, odnosno virtuelna imovina, označava digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja.
Virtuelna valuta je vrsta digitalne imovine koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koja nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca ili valute.
Pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom uređeno je Zakonom o digitalnoj imovini („Službeni glasnik RS“, br. 153/2020) i podzakonskim aktima nadzornih organa (Narodne banke Srbije i Komisije za hartije od vrednosti) koji su doneti na osnovu zakona. Narodna banka Srbije je nadležna za odlučivanje u upravnim postupcima, za nadzor nad obavljanjem poslova kao i ostvarivanje drugih prava i obaveza nadzornog organa u delu koji se odnosi na virtuelne valute kao vrstu digitalne imovine.
Digitalna imovina, ili kako se drugačije naziva virtuelna imovina, se deli na:
1) virtuelne valute
2) digitalne tokene.
- Virtuelne valute su definisane kao „vrsta digitalne imovine koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koja nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski. Dozvolu za pružanje usluga povezanih sa virtuelnim valutama izdaje Narodna banka Srbije.
- digitalni token je vrsta digitalne imovine i označava bilo koje nematerijalno imovinsko pravo koje u digitalnoj formi predstavlja jedno ili više drugih imovinskih prava, što može uključivati i pravo korisnika digitalnog tokena da mu budu pružene određene usluge.
Digitalna imovina uključuje, ali se ne odnosi isključivo na: digitalna dokumenta, audio sadržaj, pokretne slike i druge relevantne digitalne podatke koji se trenutno koriste, ili će se čuvati na digitalnim uređajima poput: personalnih kompjutera, laptopova, prenosivih media plejera, tableta, uređaja za skladištenje, telekomunikacionih uređaja, i bilo kojih drugih aparata koji postoje ili će biti u upotrebi kad tehnologija napreduje i prilagodi se koncepciji novih modaliteta koji će moći da prenose digitalnu imovinu; bez obzira na vlasništvo fizičkog uređaja na kojem se nalazi digitalna imovina.
