Kako nastaju kriptovalute?
Začudo, niko ne zna ko je izmislio Bitcoin. Znamo ih samo po imenu – Satoši Nakamoto . Satoši može biti jedna osoba, grupa programera ili, ako verujete nekim od čudnijih teorija, vanzemaljac koji putuje kroz vreme ili tajni vladin tim.
Satoši je 2008. objavio dokument od 9 stranica , u kojem je detaljno opisano kako je funkcionisao Bitcoin sistem. Nekoliko meseci kasnije, 2009. godine, objavljen je i sam softver.
Bitcoin je pružio osnovu za mnoge druge kriptovalute. Neki su bili zasnovani na istom softveru, dok su drugi imali sasvim drugačiji pristup. U redu, ali koja je razlika između svih kriptovaluta?
Čak i da napravimo listu svih različitih kriptovaluta trebale bi nam nedelje. Neki su brži od drugih, neki su privatniji, neki su sigurniji, a neki su programibilniji.
U svetu kriptovaluta postoji uobičajena izreka: Uradite sopstveno istraživanje (ili DYOR). Ne govorimo to kao nepristojno, obećavamo. To samo znači da informacije iz jednog izvora ne treba uzimati kao istinu.
Pre nego što uložite svoj novac u određeni projekat, uverite se da ste izvršili dužnu pažnju.
Kako nastaju kriptovalute?
Osnovni i najpoznatiji način za generisanje kriptovaluta je rudarenje, s tim da različite kriptovalute mogu imati različite protokole za generisanje novih novčića. To je proces rešavanja složenih algoritama pomoću procesorske snage računara, mada se danas više koriste mašine koje se posebno prave za ovo svrhu. U ovom slučaju koristi se proof-of-work protokol (dokaz o radu). Rešavanjem ovih zadataka se stvara novi blok na pomenutom blokčeinu, za šta mreža daje nagradu tzv. rudarima jer samim tim omogućavaju mreži da postoji. U slučaju bitkoina, ta nagrada trenutno iznosi 6,25 BTC-a, a novi blok se generiše u proseku na svakih 20 minuta.Danas je praksa da se rudari udružuju u rudarske pulove (grupe rudara) kako bi udruženim snagama imali više šanse da izrudare blok i dobiju nagradu koju dele shodno procesorskoj snazi koju su uložili.
