Kako da trgujem kriptovalutama?
Trgovanje kriptovalutama ima mnoge sličnosti trgovanju akcijama. Za razliku od deonica banke ne favorizuju klijente koji trguju kriptovalutama jer su kriptovalute konkurencija bankarskom sektoru budući da naknade za slanje ne idu bankama već rudarima te je tržište manje regulisano. Osim toga, cena deonica značajno zavisi o poslovanju firme koja je izdala tu deonicu, dok kod kriptovaluta toga nema. Kriptovalute se razlikuju i po iznimno velikoj volatibilnosti cene te upravo radi tog faktora trgovanjem kriptovaluta moguće je ostvarivanje velikih dobitaka ili velikih gubitaka.
Kako su kriptovalute novac koji je virtuelan, moguće im je pristupiti samo digitalno. Shodno tome nužno je imati softversku i hardversku tehnološku podlogu za korištenje kriptovaluta. Hardverska podloga je računar koji ima pristup internetu. Za primanje i čuvanje kriptovaluta ili slanje istih potreban je i digitalni novčanik, odnosno softver. Kako bi transakcije između različitih digitalnih novčanika bile moguće koristi se distribuisani sistem Blockchain, a „proizvodnja“ kriptovaluta odvija se pomoću procesa naziva rudarenje. Svi ovi pojmovi biti će bliže objašnjeni u nastavku.
Slanje i primanje, odnosno korištenje kriptovaluta moguće je nakon posedovanja digitalnog novčanika (eng. Wallet) instaliranog na računaru ili telefonu. Budući da se celi proces primanja, slanja i čuvanja kriptovaluta izvodi na internetu (eng. Online), potrebno je osigurati da treća strana nema pristup menjanju transakcije ili iznosu sredstava na digitalnim novčanicima. Kako bi se to postiglo, kriptovalute koriste zaštitu informacija matematičkim pristupom koristeći kriptografiju.
Trgovanje kriptovalutama je danas veoma popularno. Činjenica da su ljudi koji su kupili Bitcoin pre 10ak godina za nekoliko stotina dolara danas milioneri govori o mogućnostima koje kriptovalute pružaju ljudima širom sveta.
Kriptovalutama možete trgovati na:
Berzi – centralizovane softverske platforme na kojima se obavlja ogroman broj transakcija 24/7, ali vaša imovina se nalazi na njihovim računima.
Menjačnici – pružaoci jednokratnih usluga kupovine ili prodaje određene kriptovalute koju čuvate kod sebe.
Slobodnom tržištu – čine ga sva fizička lica koja su vlasnici neke od kriptovaluta koju možete kupiti ili prodati u direktnom dogovoru s pojedincem.
Da biste trgovali kriptovalutama potrebno je imati takozvani novčanik (eng. wallet). Svaki blockchain ima svoju vrstu novčanika i trenutno većina nije međusobno kompatibilna (npr. Bitcoin je nemoguće poslati na Ethereum adresu). Sredstva na nekoj adresi se koriste tako što se pomoću privatnog ključa (kombinacije brojeva i slova koje je matematički nemoguće pogoditi) potpiše izjavu (tzv. transakcija) da se vrši prenos sredstava sa adrese A na adresu B, i da se onda šalje u blockchain na potvrdu od strane svih drugih korisnika. Vlasnikom neke valute smatra se ona adresa koja je bila poslednja objavljena u blockchainu kao vlasnik određene količine valute.
Bitno da znate da uprkos bezbednosnim procedurama i zahtevima o dokazu identiteta, berze i kripto novčanici nisu regulisani kao banke, niti postoji osiguranje u slučaju da berza prestane radom ili bude opljačkana od strane hakera.
