Kako je regulisan Bitcoin?
Bitcoin je jedinstvena valuta jer nije izdata od strane centralne banke i države. Upravo ta njegova karakteristika i činjenica da je relativno nov fenomen, otežava posao regulatorima širom sveta. Eksperti iz ralzičitih država imaju drugačija mišljenja o regulisanju Bitcoin-a i kripto valuta uopšte. Ipak, svim regulatorima je u interesu da u dogledno vreme postave sistem regulisanja Bitcoin-a kako bi ekonomski agenti jedne države mogli iskoristiti prilike koje ova tehnologija pruža.
SAD
Uprkos velikom broju investitora u kriptovalute i blockchain firmi u Sjedinjenim Državama, zemlja još nije razvila jasan regulatorni okvir za klasu imovine. Komisija za vrednosne papire i razmenu (SEC) obično posmatra kriptovalute kao hartiju od vrednosti, dok Komisija za trgovinu robnim fjučersima (CFTC) naziva Bitcoin (BTCUSD) robom, a Ministarstvo finansija ga naziva valutom. Kripto berze u Sjedinjenim Državama potpadaju pod regulatorni opseg Zakona o bankarskoj tajni (BSA) i moraju se registrovati u Mreži za borbu protiv finansijskih kriminala (FinCEN). Od njih se takođe traži da se pridržavaju obaveza protiv pranja novca (AML) i borbe protiv finansiranja terorizma (CFT).
EU
Kriptovaluta je legalna u većem delu Evropske unije (EU), iako upravljanje razmenom zavisi o pojedinačnim državama članicama. U međuvremenu, oporezivanje takođe varira od zemlje do zemlje unutar EU, u rasponu od 0% do 50%. Posljednjih godina, Peta i Šesta direktiva protiv pranja novca (5AMLD i 6AMLD) su stupile na snagu, koje pooštravaju obaveze KYC/CFT i standardne zahteve za izveštavanje.
U septembru 2020., Evropska komisija je predložila Uredbu o tržištima kripto-aktive (MiCA)—okvir koji povećava zaštitu potrošača, uspostavlja jasno ponašanje kripto industrije i uvodi nove zahteve za licenciranje.
Kanada
Regulatori su zauzeli proaktivan stav prema kripto u Kanadi. Postala je prva zemlja koja je odobrila Bitcoin fond kojim se trguje na berzi (ETF), prvi je pokrenut 18. februara 2021., a drugi je pokrenut 19. februara 2021., oba na berzi u Torontu.
Pored toga, kanadski administratori za vrednosne papire (CSA) i Regulatorna organizacija za investicionu industriju Kanade (IIROC) su pojasnili da se platforme i dileri kripto trgovanja u zemlji moraju registrovati kod pokrajinskih regulatora. Nadalje, Kanada klasifikuje kriptoinvesticione firme kao preduzeća koja pružaju usluge novca (MSB) i zahteva da se registruju u Kanadskom centru za analizu finansijskih transakcija i izveštaja (FINTRAC). Sa stanovišta poreza, Kanada tretira kriptovalute slično kao i druge robe.
Kina
Globalna sila u nastajanju ne klasifikuje kriptovalute kao zakonsko sredstvo plaćanja; međutim, klasifikuje ih kao imovinu za potrebe utvrđivanja nasleđa. Narodna banka Kine (PBOC) zabranjuje rad kripto berzi u zemlji, navodeći da one olakšavaju javno finansiranje bez odobrenja. Najveća svetska kripto berza, Binance, prvobitno je pokrenuta u Kini, ali je morala da preseli svoje sedište nakon gušenja u toj zemlji. Tačna lokacija sedišta kompanije je nepoznata, iako postoje glasine da je kompanija na Malti ili na Kajmanskim ostrvima. Nadalje, Kina je zabranila rudarenje bitkoina u maju 2021., primoravši mnoge koji se bave tom aktivnošću da u potpunosti zatvore poslovanje ili se presele u jurisdikcije sa povoljnijim regulatornim okruženjem.
Indija
Kao i većina zemalja, potkontinent ističe da kriptovalute nisu zakonsko sredstvo plaćanja. Uprkos tome, Centralni odbor za direktno oporezivanje zemlje precizira da investitori moraju platiti porez na dobit od kripto trgovanja. 2018. godine, Rezervna banka Indije (RBI) zabranila je finansijskim institucijama da obavljaju transakcije u virtuelnim valutama; međutim, Vrhovni sud je preinačio ovu odluku u martu 2020. godine. Ipak, propisi u zemlji ostaju neizvesni. Na primer, Indija je početkom 2021. predložila zakon koji bi učinio nezakonitim izdavanje, držanje, rudarenje i trgovanje kriptovalutama koje nisu digitalne imovine koju podržava država.
