Kako su regulisane kriptovalute?
Pravni status kripto valute zavisi od države do države, a u mnogima nije definisan ili se menja. U većini država, korišćenje kriptovaluta je legalno, ali njihov status novca varira zbog regulacije. Neke države su dozvolile korišćenje i trgovanje kripto valutama, dok druge zabranjuju takve aktivnosti. Na primer, u Japanu, Bitcoin je zakonski dozvoljeno sredstvo plaćanja, dok regulatori Novog Zelanda tretiraju kripto valute kao hartije od vrednosti na koje se plaća porez.
Druge države čiji regulatori imaju za cilj kreiranje regulativnog sistema koji pospešuje proliferaciju kriptovalute u Rusiji, Meksiku, Indiji i Australiji. Regulatorne države kao što su SAD i Kanada još nisu odlučile kako tačno treba regulisati kripto valute. Samim tim, regulativa kripto valute postaje značajno komplikovanija. Na primer, u SAD Bitcoin se tretira kao roba od strane jedne od vodećih regulativnih agencija, dok se ICO (initial coin offering) ponude regulišu kao hartije od vrednosti. Kontradiktorni zakoni postoje i u Kini i Južnoj Koreji, čiji regulatori imaju znatno oštriji stav prema ovakvoj tehnologiji.
S obzirom da su kripto valute decentralizovane, nekim transakcijama je jako teško ući u trag što otežava oporezivanje, a olakšava korišćenje kripto valute u ilegalne svrhe. Sistem anonimnosti koje mnoge kriptovalute nude može biti korišćen za pranje novca. Kao i sa svakom novom tehnologijom, kriptovalute se mogu eksploatisati u neproduktivne svrhe. Budući da je korišćenje kriptovaluta u značajnom obimu relativno nov fenomen, regulatori širom sveta jednostavno nemaju iskustva u kreiranju adekvatnog regulativnog sistema. Obimnija regulativa može imati negativan uticaj na cenu različitih kripto valuta. Međutim, regulisanje takođe čini kripto valute sigurnom investicijom što može imati pozitivan uticaj na cenu.
Najliberalnija država na svetu po pitanju operacija sa bitkoinom i ostalim kripto valutama jeste El Salvador. Bitkoin je u El Salvadoru definisan kao legalno sredstvo plaćanja što je dovelo do brzog rasta broja kompanija koje primaju bitkoin kao sredstvo plaćanja, kao i do brzog razvoja kompanija koje se bave razvojem blockchain tehnologije.
Još jedna zemlja sa veoma liberalnim pogledom na ovu tehnologiju jeste Australija. Operacije sa bitkoinom i ostalim kripto valutama nisu ograničene, niti su ICO ograničene, ali se svaka pojedinačna ICO posmatra od strane države u cilju povećavanja sigurnosti i smanjivanja rizika. Poreska politika bitkoin i ostale slične valute posmatra kao imovinu, i na osnovu toga definiše kapitalnu dobit u zavisnosti od operacija sa ovom imovinom.
Predsednik Belorusije, Aleksandar Lukašenko, potpisao je krajem decembra 2017. godine zakon čijim je stupanjem na snagu, krajem marta 2018. godine, regulisano poslovanje sa kriptovalutama. Preduzeća u skladu sa ovim zakonom mogu da kreiraju svoje kriptovalute, poseduju druge kriptovalute i vrše sve operacije sa njima isključivo preko berzi kriptovaluta. Građani mogu slobodno da obavljaju aktivnosti „rudara“, da kupuju, prodaju i menjaju kripto valute, kao i da ih kupuju i prodaju za beloruske rublje.
Rusija je početkom 2018. godine predstavila nacrt zakona kojim će biti regulisane operacije sa kripto valutama. Mada zakon definiše kripto valute kao imovinu, a ne kao novac, njegove odredbe pomak su ka razvoju kripto.
Vlada Kanade je prva zemlja koja je formalno regulisala digitalne valute, u junu 2014. godine. Bitkoin definiše kao elektronski novac koji građani mogu koristiti kao sredstvo plaćanja u kompanijama koje to sredstvo prihvataju. Takođe, dozvoljena je kupovina i prodaja bitkoina kao finansijske imovine u cilju ostvarivanja zarade. Sa druge strane bitkoin nije zakonsko sredstvo plaćanja, pa je time njegova upotreba ograničena u kompanijama koje prihvataju da svoje usluge ili robu prodaju za tu kripto valutu. Poreska regulacija transakcija u bitkoin-u ista je kao i za transakcije u nacionalnoj valuti. Sve poreske obaveze nastale iz promene vlasništva bitkoina podložne su već postojećim poreskim obligacijama. Takođe, svaki gubitak ili dobitak od trgovine bitkoinom kao finansijskom imovinom mora biti prijavljen pri obračunu poreza na dohodak građana.
Sjedinjene Američke Države prepustile su svakoj državi u okviru svog sastava da odrede kako će njihovi građani moći da učestvuju u operacijama sa kriptovalutama. Na nivou nacije regulacija definiše virtualne valute kao imovinu i obavezuje građane da prijave ostvareni profit na osnovu operacija sa virtualnim valutama poreskoj administraciji.
Različite državne agencije takođe regulišu u određenoj meri operacije sa kripto valutama koje su u njihovoj nadležnosti, ne regulišući same kripto valute već operacije sa njima koje nisu dozvoljene. Pa tako Mreža za primenu regulacija u oblasti finansijskog kriminala (Financial Crimes Enforcement Network – FinCEN) kao deo Ministarstva finansija SAD nalaže svim berzama koje trguju kripto valutama i drugim kompanijama koje se bave operacijama sa kripto valutama da se registruju kao kompanije koje se bave prenosom ili konverzijom novca i time budu regulisane Zakonom o sigurnosti bankarskog sistema.
Regulacija u Ujedinjenom Kraljevstvu je u toku i u ovom slučaju je najpre usmerena ka rešavanju problema koje popularizacija ovih valuta donosi u oblasti borbe protiv terorizma i pranja novca. U skladu sa time pre svega će biti regulisane platforme za trgovinu valutama i kompanije koje pružaju usluge virtuelnih novčanika u okviru direktiva za suzbijanje pranja novca i finansiranje terorizma.
Evropska unija kao celina nije jasno regulisala kripto valute. Usaglašavanje većeg brojazemalja oko regulisanja pojma koji se i dalje razvija i koji i dalje nema jasnu definiciju zahteva određeno vreme i iskustvo, ali aktivnosti pojedinačnih zemalja EU povodom ovog pitanja mogu nam ukazati na pravac razvoja kripto valuta i tehnologija koje stoje iza njih u EU u budućnosti. Početkom 2018. godine francuski ministar finansija najavio je formiranje radne grupe čiji ce cilj biti definisanje regulatornih normi kriptov valuta.
Estonija je već zatražila od EU komentar na pokretanje ICO za sopstvenu kripto valutu estcoin, što je možda moglo biti i očekivao od države sa veoma razvijenim digitalnim društvom i e-upravom.
U Nemačkoj nije doneta regulativa koja se odnosi na sam bitkoin i ostale kripto valute već se primenjuju već postojeće regulative na „sredstvo razmene“ kako je bitkoin definisan u Nemačkoj.
Švajcarska takođe nije posebno regulisala bitkoin niti je na bilo koji način ograničila njegovu upotrebu. Pored toga što su ovakvi uslovi doveli do razvoja kompanija koje se bave razvojem blockchain tehnologije, država je kroz stvaranje asocijacije ovih kompanija dodatno doprinela njihovom razvoju i pokazala svoj interes u daljem razvoju tehnologije koja stoji iza kriptovaluta.
Nasuprot ovim zemljama, koje regulisanjem ne zabranjuju upotrebu bitkoina, Narodna banka Kine je u septembru zabranila inicijalne ponude virtuelnih valuta (initaila coin offering – ICO)20 i donela odluku o zatvaranju domaćih berzi za prodaju bitkoina. Međutim, regulacijom nije zabranjeno „rudarenje“ novih jedinica postojećih valuta. Razlozi za ovakav stav Kine prema kripto valutama mogu se pronaći u jedinstvenim okolnostima u kojima je regulacija doneta.
Indija još uvek nije regulisala kripto valute, ali sa primljenim iznosom doznaka u vrednosti od 72 milijarde dolara u 2015. godini predstavlja poseban izazov za regulatore jer bitkoin omogućuje nesmetan trenutni priliv doznaka iz virtuelnog novčanika pošiljaoca na račun primaoca potpuno netransparentno.
U Srbiji su operacije sa Bitkoinom su slobodne i moguće je slobodno ih razmenjivati za dinare. Kao i većina zemalja Srbija (Narodna banka) je objavila upozorenje o upotrebi kripto valuta24 još u 2014. godini, pozivajući se na obaveštenja Evropske unije. Bitkoin je u Srbiji moguće slobodno razmenjivati za dinare. Za Srbiju je regulacija bitkoina važna i iz ugla primanja doznaka, čija je vrednost procenjena na 2 milijarde američkih dolara.