Kako je regulisan Ethereum?
Zakon o porezu na dohodak građana u istoj glavi obrađuje i porez na rudarenje (odnosno učestvovanje u pružanju usluga računarskog potvrđivanja transakcija u informacionim sistemima koji se odnose na određenu digitalnu imovinu).
Po istom principu utvrđuje se i porez na kapitalni dobitak rudarenjem kriptovalute – razlikom između nabavne i prodajne vrednosti. Dakle istovetno kao i kod trgovine, kod rudarenja se pre svega utvrđuje nabavna vrednost, gde su u prednosti oni koji mogu dokumentovati kupljene bitcoine, a što je redak slučaj kod rudarenja, odnosno s obzirom da u tom slučaju zarađeni bitcoini nemaju nabavnu cenu, odnosno predstavljaju zaradu od rudarenja.
Osim toga, za potrebe nabavne vrednosti uvodi se i jedna „pogodnost“. Naime, zakon priznaje kao nabavnu vrednost osnovicu za plaćeni porez na ostali prihod, što je porez koji se obračunava angažovanima van radnog odnosa, samozaposlenima, odnosno frilenserima, iz famoznog čl.85 Zakona o porezu na dohodak građana. Dakle, ako ste već u dovoljno neugodnom položaju da porez plaćate po čl. 85 tog zakona kao frilenser, možete imati od toga korist ako ste se istovremeno bavili i rudarenjem, jer će utvrđena osnovica za taj porez biti utvrđena kao nabavni trošak rudarenja kriptovaluta.
Troškovi trgovine kriptovalutama su provizije platformi za trgovinu koje iznose između 0,1 i 1% od svake trgovine, dakle ne radi se o maloj cifri.
Svakako visok trošak kod rudarenja je utrošena električna energija, nabavka opreme, zakup i održavanje prostora opreme za rudarenje.
Međutim, odgovor na oba ova pitanja je – Ne, nemate pravo na umanjenje osnovice po osnovu bilo kakvih troškova koje ste imali prilikom ostvarivanja dobitka od trgovine i rudarenja kriptovalutama. Naime odredbom čl. 2 Zakona o porezu na dohodak građana uređeno je da se troškovi priznaju samo ako je to isključivo određeno zakonom, a kod skoro svih oblika dohotka uređen je način priznanja troškova, osim kod kapitalnog dobitka. Zakonodavac je verovatno imao u vidu dve stvari – da se radi o prihodima koji se ostvaruju bez upotrebe bilo kakvih repromaterijala, te ako bi se troškovi priznavali, oni bi se sastojali iz usluga trećih lica koji se mogu izbeći, smanjiti, ali svakako i fiktivno prikazati.
Bez obzira na koji način je ostvario prihode, ukoliko su oni tokom 2020. godine zbirno premašili 2,98 miliona dinara, građanin po slovu zakona mora da ih prijavi Poreskoj upravi. U to, međutim, ne spadaju i prihodi ostvareni trgovinom kriptovalutama, što za pojedine građane predstavlja značajan izvor zarade. Ukratko, na zaradu od prodaje kriptovaluta plaća se porez na kapitalnu dobit od 15 odsto, što važi od Jula 2021. god., pošto Srbija pre nije imala Zakon o digitalnoj imovini.Zakonske izmene donete su 21.12.2020. god. a u primeni su od 29.6.2021. godine.